Opsesija kilogramima: Kako mediji utiču na percepciju savršenog tela

U modernom dobu, dobar izgled se ističe kao jedan od glavnih kvaliteta čoveka, a to je sve češće povezano sa zahtevom da se bude mršav. Mediji su do te mere počeli da ističu mršavost kao kvalitet da su ljudi, posebno žene, opterećeni brojanjem kalorija i razmišljanjem o hrani. Anoreksične manekenke i javne ličnosti predstavljaju model devojkama koje se svakodnevno izgladnjuju. Kako vi gledate na ovaj problem?

Kultura mršavosti i njen uticaj

Mnoge žene priznaju da su pod uticajem takvog razmišljanja: Puno vremena posvećujem brizi o ishrani i pazim da se ne ugojim. Evo, npr., sada sam se ugojila pola kilograma tako da imam 52,5 kg na visinu 170 cm. Znam da to nije puno i da prema tabeli preporučenog BMI-a spadam u kategoriju neuhranjenih, ali bukvalno sam ljuta na sebe zbog tih pola kilograma.

Ipak, sve više ljudi shvata da zdravlje treba staviti na prvo mesto: Ne dozvoljavam medijima da mi ispiraju mozak. Od kad sam izgubila zdravlje, bitno mi je da budem koliko mogu zdrava i rumena. Meni je stalo da lepo izgledam i budem vitka, ali ne po cenu zdravlja. To postižem pravilnom i zdravom ishranom, ne gladovanjem, i sportom.

Zdrava ishrana nasuprot rigoroznim dijietama

Mnogi su protivnici rigoroznih dijeta: Mrzim dijete. Ako treba da se bira između anoreksičnosti i gojaznosti, glasam za anoreksičnost. Ovakva ekstremna razmišljanja često vode u začarani krug nezadovoljstva sobom.

Ključ je u pronalaženju balansa: Imam nekih 5-6 kg viška, vodim računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Volim da pešačim i da plivam. Sada nisam više u fazi opterećivanja. Mislim da sve svoje dobro sa sobom nosim i da od viška glava ne boli.

Opasnost dijeta i poremećaja ishrane

Ekstremne dijete mogu biti štetne: Ljudi su samo u tripu da ti dijeta pomaže nešto, a u stvari samo mučiš organizam i na kraju ti ispadne još gore. Umesto drastičnih mera, preporučuje se postepena promena navika:

• Zamena belog hleba integralnim pecivom
• Uvođenje veće količine povrća i voća
• Smanjenje unosa gaziranih sokova i slatkiša
• Redovna fizička aktivnost

Važno je naglasiti da se ne radi o potpunom odricanju, već o umerenosti: Nema zabranjene hrane, ima samo hrane koje se ne jede svaki dan.

Psihološki aspekti opsesije kilažom

Opsesija kilogramima može dovesti do ozbiljnih poremećaja: Mene je opterećenost kilogramima dovela do bulimije koja traje već 3 godine. Ne pamtim jedan dan mog života da je prošao a da ja nisam razmišljala koliko šta ima kcal, kako da smršam i sl.

Važno je razviti zdrav odnos prema telu: Nikakvo gladovanje ne pomaže bez sporta. Sada balansiram svoje obroke - uglavnom puno voća, povrća, žitarica, muslija. Srećom, slatkiše ne volim toliko kao voće.

Kako razviti zdrav odnos prema telu?

Evo nekoliko saveta za zdrav odnos prema sopstvenom telu:

1. Fokusiramo se na zdravlje, a ne na broj na vagi. Nije važno koliko će kg vaga pokaziti da imate, već kako izgledate.
2. Izbegavamo poređenja sa drugima. Nismo svi isto građeni, tako da sve te formule oko idealne težine padaju u vodu.
3. Pravimo male, održive promene. Umesto drastičnih dijeta, uvedimo postepene promene u ishrani.
4. Uvodimo fizičku aktivnost koja nam prija. Bilo da je reč o plivanju, pešačenju ili jogi, važno je da uživamo u pokretu.
5. Tražimo profesionalnu pomoć ako je potrebno. Ako primetite znake poremećaja ishrane kod sebe ili bliskih, ne oklijevajte da potražite pomoć.

Zaključak: Balans je ključan

Kao što jedan sagovornik kaže: Bitno je da se čovek lego oseća, da ne gladuje i da ne broji kalorije, ali i naravno da ne jede kao svinja. Zdrav odnos prema ishrani i sopstvenom telu ne znači ni ekstremnu mršavost ni gojaznost, već pronalaženje balansa koji odgovara baš vama.

Na kraju, važno je zapamtiti: Zdravlje se čuva dok ga ima. Sad volim sebe - to je najvažnije, jer me ovakvu i drugi vole.